Оптужујем

objavljeno dana

Биће револуције.

Овo је моја застава, јер кад дође до револуције, препознаћете ме као саборца и бићу један од вас док се будемо борили за слободу. Оптужујем јер бирам страну. Са ове стране смо ми, а непријатељи су сви други. Оптужујем да бих им дао могућност да се препознају, јер можда су само залутали међу непријатеље, можда не знају да чине зло. Нећу да их именујем као Зола, јер доба се мењају, али противници су увек исти. Хероји се памте, а ове друге заборавићемо са радошћу као болест коју смо прележали. Нећемо памтити њихова имена јер они су исти у сваком свету, како год их звали. Не замерам њима као људима, него њима као узроцима проблема, као носиоцима особина које нас воде у пропаст. Зато упирем прст у њих и оптужујем их да би се препознали и одлучили.

Оптужујем тебе, Магарче, председниче државе, зато што се у твом лику спајају све криве слике о нашем народу и уместо да нас представљаш у свету на најбољи могући начин, сваки твој поступак оправдава стереотипе о нама. Отпужујем те јер си необразован, заостао у времену, без икакве харизме и талента који би требало да поседује један дипломата највишег реда. На јавној свечаности са муком сричеш руску песмицу у част другог државника, у говору пред званичницима замуцкујеш борећи се са енглеским језиком, а у обраћању народу урлаш јер мислиш да тако раде прави владари. Смејемо ти се јер си попут карикатуре, али тај смех нас све више боли јер ми живимо под тобом у овој држави коју представљаш. Уколико је председник одраз једног народа, страх ме је од мене и мојих суграђана, плашим се за будућност свега што нас веже, јер не желим да живим у земљи где су сви попут тебе. Зато те оптужујем да би се освестио и постао оно што се од тебе очекује. Оптужујем те, мали човече, да би био свестан да је, уколико не можеш да испуниш своје обавезе, по све нас боље да се вратиш послу којим си се бавио пре него што си нашао лични интерес у политици.

Оптужујем тебе, Ласице, премијеру државе, што градиш о себи мит, али тако прозирно и глупо да не могу, и поред највећег труда, да убедим себе да радиш исправну ствар. Укротио си све медије па се служиш јефтином реториком, величаш самог себе и сваки, па и најмањи помак, представљаш као огроман успех читавог народа, али успех за који си искључиво ти заслужан. Поистоветио си себе и државу и лично се вређаш на сваку критику упућену било коме од министара у твојој влади, док замерке на свој рад објашњаваш као завере и нападе оних који су се уротили не само против твог лика и дела, већ и против наше државе и народа. Верујем да си учинио и нека добра, али то је био твој посао, па не видим разлог зашто очекујеш хвалоспеве за сваки корак који направиш. И други су били ту пре тебе, ниси први који подиже мегаломанске споменике својој владавини, али док ви зидате највеће мостове што нас не спајају и на води подижете градове у којима нећемо живети, ми тонемо. Оптужујем те, премијеру Ласице, да би се сетио да си обичан човек запослен у државном апарату, а не вођа који спашава посрнули народ, народ који је лењ и бахат и ослепео у свом незнању. Оптужујем те, премијеру Ласице, јер си заборавио шта си до јуче причао, а приповедаш о бољој сутрашњици. Оптужујем те, мали човече, јер си се завео митом о самом себи и не видиш да ниси херој који спашава децу у снежној мећави, нити си страдалник који подноси велике жртве зарад наше среће, већ си само још један који је умислио да је вреднији од других.

Оптужујем тебе, Бубашвабо, министре полиције, јер због тебе не могу да будем спокојан и не могу да верујем у своју безбедност. Преваром си дошао до тог места, лажирао си своју диплому, подвалио си читавом систему који би институција на чијем си врху требало да штити. Вириш из џепа оних изнад себе, а мислиш да си у тој игри нешто већи од пиона само зато што се испод тебе налазе они мањи. Можеш да сачуваш своју људскост ако признаш лаж у којој си ухваћен и ако се повучеш из политике заувек, али ти о томе ни не размишљаш и зато те оптужујем. Премијер Ласица те је заштитио и сад си у његовој власти: оптужбе су заборављене, лаж је прекривена новим вестима и ти сада радиш свој посао онолико поштено колико то може да ради једна марионета. Оптужујем те, мали човече, јер ми те је жао. Иако знам да ће твоји керови лако растргнути сваког на кога их нахушкаш, ти си и даље само мали човек у туђој игри. Можда бих ти и опростио и прећутно пустио да живиш свој тужни живот под туђом шапом, али си на сувише важном месту. Желим да верујем у полицију, желим да се осећам сигурним у својој кући, у својој земљи, зато оптужујем лично тебе што ми је све то ускраћено.

Оптужујем тебе, Папагају, министре просвете, што лагодно се смешкаш, а суделујеш у власти у којој су људи са фалсификованим докторатима и  купљеним дипломама. Оптужујем те јер са надуваним ауторитетом претиш професорима који штрајкују зарад бољег образовања наше деце, зарад наше боље будућности. Ти си само још један у низу оних који су уништавали просвету, настављач си фарсе започете још са тестовима за малу матуру, а дозвољаваш себи да критикујеш оне који, у никад горим условима по професуру, покушавају да одрже ауторитет знања и вредност учења. Говориш о напретку и савременој настави, а сваке године штампате прастаре уџбенике са истим грешкама. Државни факултети послују попут приватних фирми, ударају своје порезе и глобе, а сваке године произведу све већи број стручњака без имало практичног знања. Они остају незапослени док њихова места добијају дипломци приватних факултета. Зато те оптужујем, мали човече, јер својим поступцима осигураваш потпуни крах просвете и одлажеш револуцију која мора да проистекне као потреба образованих грађана. 

Оптужујем и тебе, Хијено, министре културе, јер си изневерио моје поверење. Због твог рада ван министарства, веровао сам да ћеш учинити оно што је најбоље за све, али и ти си остао заведен влашћу и предао си се укидању и забранама, уместо да се избориш за све нас који смо жељни културе. Оптужујем те јер си прећутао обнову биоскопа „Звезда“ и што се ниси макао из министарске фотеље док су се студенти борили за своје и туђе право на културу. Оптужујем те што ниси мрднуо из своје фотеље да сачуваш филмски архив док су распродавали „Авалу“. Оптужујем те, мали човече, јер својом пасивношћу одмажеш бољем свету за који се боримо, спутаваш нас да се издигнемо кроз културу. Оптужујем те, и не теши се да је ово само лајање, јер пред мојим си вратима, а добар пас не пушта непријатеље близу.

Оптужујем вас, Пијавице, посланици, што се досађујете у скупштини и читате новине док нехајно изгласавате законе који нас упропашћавају. Оптужујем вас јер сте заборавили да се не хранимо сви у вашој кантини, немамо натпросечне плате и наша возила нису службена. Ви владате, а ми потписујемо уговоре на пола године и стрепимо да ли ће нас заменити неким новим, јефтинијим. Ви летујете, а ми правимо прорачуне да ли ћемо имати за грејање у зиму. Ваша деца се школују по свету, а други родитељи одвајају од уста за основно образовање своје деце. Ми остали не можемо ни да замислимо како имамо породицу, како се старамо о детету и како живимо у овој држави било шта што наликује животу, јер не постоји ниједна сигурна подлога на којој бисмо створили будућност. Радимо за минималац који нам дају са закашњењем, а ви се поносите новим Законом о раду који сте изгласали. Зато вас оптужујем, посланици Пијавице, јер се играте државе, а далеко сте да осетите последице те игре. Оптужујем вас, мали људи, зато што сте се грчевито ухватили за своје позиције и не покушавате да направите било какав помак унапред. Превише вам је драга ваша висока плата и положај, не бисте да ризикујете, па радите све што од вас очекују, а ми трпимо последице.

За вас ради читав пропагандни систем који сте изградили или придобили приватизацијом и уништавањем незавнисних новинских агенција. Зато оптужујем Кукавице, медије, сваког водитеља и водитељку, сваког спикера и спикерку, сваког човека који свесно преноси лажи и пласира нам неистине и обмане као најважније вести. Оптужујем и желим најстрожу казну за оне који се представљају као новинари и пискарају о успесима својих политичких мецена, а прећуткују страхоте које нам се дешавају пред очима, а ми као да смо слепи, јер гледамо само у испразне слике на екрану телевизије. Дневне новине су шарена црна хроника наших дана. Насловнице прекривају разголићене старлете, рекламе за националну лутрију, афере и скандали...  Бесан сам јер сте се толико намножили и увукли у свакодневицу да је претешко изборити се са вашим утицајем. Памтимо како су у термину Националног дневника лупале шерпе и завијале пиштаљке, али сада вас има свуда, у сваком делу дана неко нас засипа лажима. Биће опет багера пред вашим зградама, а ја обећавам да ћу бацитиц први камен, јер вас мрзим са највећом страшћу, вас, наследнике Гебелсове пропаганде, вас, ситне точкиће у механизму заблуде, вас, мале људе што сте изневерили свој позив.

Оптужујем сваког Миша, сваког члана сваке странке, сваког човека који се запартијашио како би добио посао или обезбедио себи повластице и олакшице у животу. Иако сте то видели на телевизији или прочитали у новинама, бављење политиком није бизнис, зато оптужујем вас, мали људи, којима иду бале на уста од похлепе – желите свој комад меса, па се задовољавате да кидате остатке иза оних животиња на власти. И ми зубе за уједање имамо, а док дођемо до оних на врху, вашим вратовима вежбаћемо угриз. Јер они најгори од вас, они лакташи и улизице, они постају посланици Пијавице и настављају да траже свој интерес у свему што раде. Оптужујем вас, мали људи, јер сте поклекли пред искушењем и кренули сте лакшим путем, иако знате да није исправан. Разумем вас, али се не саосећам, јер суделујете у злу над својим народом и државом да бисте обезбедили властиту бедну егзистенцију. Али и међу вама има разлике: најгори су они млади, студенти и омладина која није ни покушала да уради нешто исправно, већ се одмах прикључила вашим редовима и напредује освајачки, губећи при том људскост и морал. Правни факултети и факултети политичких наука су пуни страначке омладине која се не разликује превише од Хитлер-југен секције. И ви сте непријатељи, ви сте пешадија на другој страни и први сте на линији у овој борби, па ћете имати част да осетите жар револуције и њеног црвеног пламена од самог почетка. Оптужујем вас, мали људи, јер ви сте они који зарад својих интереса ћуте док нас уништавају; ћутите јер се надате да ћете сутра ви бити ти који ће узимати за себе, а неко други ће да трпи.

Од малих обољења могу да настану велике болести, као што због ситних лењости и пропуста читаво друштво понире. Само тешким трудом и радом можемо да обновимо ову заједницу и нико нам неће донети спас осим нас самих. Зато оптужујем сваког човека који на свом радном месту не даје себе у потпуности. Зато оптужујем сваког човека који ради без савести, који криво мери, који поткрада, који своје радно време не користи у потпуности. Оптужујем сваког синдикалца који се не бори за права радника, сваког лекара који одлаже прегледе, сваког механичара што траљаво врши поправке, сваког продавца што криво вага. Свако ко не ради свој посао како се од њега очекује, крив је јер руши идеал рада.

Оптужујем тебе, Псу, мали човече, који мислиш да те се ово не тиче и да ће промене да се десе саме од себе. Оптужујем те јер седиш код куће и завараваш себе како су сви политичари исти и да ти ту не можеш ништа. Оптужујем тебе јер си крив због своје лењости и глупости; због твоје пасивности сви страдамо. Има и других начина да држава функционише, нису нам потребне исте њушке које се смењују на различитим позицијама, нису нам потребни препечени радикали што пропагирају колонијализацију земље под причом о европским вредностима, не морамо да имамо председника који је мање лош, само зато што нам је дато да бирамо између два зла. Ако се не освестиш, сутра ће већ бити касно и неће бити народа и државе за коју би се борио. Ми смо мали камен на њиховом путу и лако ћемо се расути у прашину ако се не држимо скупа. Пробуди се, Псу, мали човече, јер на теби је да делаш, нико други се неће изборити за твоју слободу.

На крају оптужујем и себе, Црног Кера, маленог човека, јер сам тек на почетку, иако знам да револуција захтева хероје.

 

Preporučujemo

ЗЛОЧИНИ

1.

После једне пљачке у комшилуку, Драгица Поповић, удовица професора Здравка Поповића, одлучила се да жртвује своје слободно време зарад безбедности свог окружења. Посветила се надгледању околних кућа. У ту сврху је купила и н...

Поглед напоље

Испод моста спава
један стари Пас
можда некo од нас?
                   један пас

У празној кући умире
једна стара Сврака
можда наша бака?
    &nb...

Komentari