Ми смо Собакаисти. Нисмо се удружили из политичких разлога, није нас никаква пропаганда спојила, не држе нас националне ни верске стеге, ништа тако јефтино као крв нас не спаја, новцу се не клањамо.
Нисмо се окупили око једне заставе, нити нас је иста звезда водила до овог места.
Ми смо Собакаисти. Ми смо пси што бесно гризу за уметност, ми смо чувари богате ризнице светске културне традиције, ми смо водичи онима што не знају за овај пут.
Ми смо сви дављеници у мору баналне свакодневице, а овај кружок је наше острво, наша мала ада, наша лука у коју пристајемо да се одморимо, јер живот је проклето дуг, а море је ретко мирно.
Сваки од нас је свој њух пратио да би дошао довде.
лајемо на оне што срљају у тривијалност постојања, лајемо на дебеле мешине што нису гладне уметности.